Plastičnim motorom do kuhinje

 doleteo si na svom plastičnom motoru

i zagrlio me

mali si a tačno znaš

da mi je to trebalo

kada sam sedeo na ivici rasklimanog kreveta

u svojim banalnim mislima

u kojima ništa nisam ni počeo 

čak si me onako

baš drugarski

 i potapšao po ramenu

kao da bi rekao

sve je u redu 

ja sam tu 

i stvarno je sve odjednom

 postalo u redu

svestan da si rešio dilemu

vratio si se na svoj plastični motor

i nastavio

putovanje do kuhinje

jednom ćeš tako 

otputovati dalje od kuhinje

i to je u redu

i taj zagrljaj

biće jednako dragocen

i ja neću znati da je poslednji

i ne treba