Једном је дрвеће почело да ниче са мојих рамена

Родио сам се у шуми
или
на месту где су људи

исекли неколико стабала из котлине
да направе места за солитере
 и високе зграде

нигде ни једне куће

само зграде и најгушћа шума
коју можеш да замислиш

дубоко хладна лети
прошарана танким сребром
тајних потока
разговорена птицама
и пастелно мирисна
у јесен

Алава глава се помаља

као кер који види већу кост
у одразу преварне воде
па сам отишао да живим

у неким парковима где
уредно планиране дрвореде називају шумом
па сам се томе смејао

и где је лакше осетити мирис
задуваних џогера
уместо мокре коприве
и лишћа

скитао сам градовима
и у сваком нешто
изгубио и заборавио

а онда сам једном
олистао у сну
младице су кренуле са оба рамена
направиле младо и светлозелено лишће
разгранао сам

и најзад схватио