Ovo mesto

Ovo mesto koje
šuma guta, bez žurbe
meni je,
mladom glupanu,
izgledalo kao presuda.

Sada znam malo bolje.

Život u nekim planinama
je u vreme ratova
tekao nepromenjeno
i nevino.

Ljudi u njima
nisu znali šta se dešava,
sačuvani od besmislene smrti.

Sakriveni u krošnjama,
na novotarije sveta
podigli bi obrvu i
coknuli jezikom.

Ovo ostrvo u prašumi
je blagoslov.
Ove porušene ceste
kojima se ide samo
ako moraš.

Nikome nije na putu,
nikoga ne zanima.

Gde ljude možeš više da voliš,
jer gotovo i da ih nema.

Mesto gde ću rado
ostaviti svoje kosti.