Сат је исправан а нико не долази

Онда је набрекла улица
у коју смо утекли
празних џепова и гласова
уздрхталих од хормона
од идеја
од опојне жеље

грлено наређивали побуну
мазили глатке руке
мирисали на године које су
подизале крв до неба

 још увек  далеку као Месец
као море
изгорели у истој ватри
на периферији

веома близу та жена је
излазила на терасу са корпом веша
и устима пуним штипаљки
у кућној хаљини са пунђом пуном косе
покупљене марамом
 на потиљку

два корака од наше револуције
један човек ће
уз отворен прозор
прелиставати дневну штампу

са платненим цегером у руци
бранећи се несигурним и нежним осмехом
ићи ће старица
у свакодневну куповину
у супротном смеру

 иза многих прозора
никога нема
тренутне звезде су потрошиле
аплаузе
и колона се пропела
зашиштала као талас
разбила се о трг и бестрага
нестала уз пријатно ћеретање
 и договор

то мало пустоши и смећа
ехо уплашених мачака из контејнера
из аута који бежи
залутали мирис изласка

веш мирује на жици и сајџија
може да настави са подешавањем
сата по који нико не долази а
одавно је исправан

И када се плеше често је укруг

Понекад изгледа као да се
већ догодило
и ми тумарамо својим
прилично правилним
и понављајућим путањама
иза правог плеса

Понекад изгледа као да се
 већ догодило
наша обућа је мека
 и не подиже прашину
напредујемо кроз данашње чистилиште
као проверен и прецизно подешен механизам

са погледом упртим у дланове који
светлуцају
са којима смо рођени
поново или по први пут

готово је све ишчезло
а досада нам је најпотребнија